Kripto grafikoni

Kriptovaluta je sredstvo plaćanja koje postoji samo na Internetu. Ovaj novac nema papirni izraz, ne zavisi od država i banaka. Razmena digitalnih valuta je izgrađena na blokčejn sistemu – lancu informacionih blokova bez posrednika i sa ravnopravnim učesnicima. Svako može da šalje i prima uplate nezavisno, bilo kada i bilo gde.

Istorija kriptovaluta

Prvi bitkoin se pojavio na mreži 2009. godine, od tada broj kriptovaluta stalno raste. O ideji stvaranja svetske informacione mreže govorilo se još šezdesetih godina prošlog veka, ali prve prave akcije preduzete su tek dvadeset godina kasnije. Tada je počela razmena podataka za brokersko trgovanje na berzama. Koncept brzih transakcija sa sredstvima i derivatima postao je aktuelan.

Američki kriptografi David Chaum i Stefan Brands bili su uključeni u implementaciju ideje kriptovalute, sastavili su prve protokole za elektronski novac. DigiCash je osnovan 1990. godine, uvodeći sistem eCash i osiguravajući privatnost plaćanja i podataka. Platforma je bankrotirala 1998. godine, ali mnogima se dopala ideja o brzom plaćanju.

1997. Adam Bek je predstavio tehnologiju koja je otporna na neželjenu poštu i DoS napade. Kasnije je HashCash poboljšao Hal Finnei, uspeo je da uvede blok lance u transakcijske operacije. Na osnovu ove tehnologije, prvi blok lanca b-novca (Vei Dai, dài wéi) i bit gold (Nick Szabo) nastali su godinu dana kasnije. Oba programera su koristila decentralizovanu knjigu, zahvaljujući njihovim naporima, postavljeni su temelji za budućnost bitkoina. Hal Finnei je napravio prvi blok lanac 1998.

Nekoliko ljudi je učestvovalo u stvaranju blokčejn tehnologije, ali je konačno rešenje ideje kriptovaluta otelotvorio neko pod pseudonimom Satoši Nakamoto. Verovatno se pod ovim imenom krije grupa stručnjaka koji su 2007. godine najavili formiranje decentralizovanog lanca blokova i stvaranje digitalne valute. Od tog trenutka, bitkoin je počeo da se brzo kreće:

2008. Satoši Nakamoto je objavio belu knjigu sa informacijama o bitkoinu, opisom rada sistema digitalnog plaćanja i glavnim karakteristikama blokčejna i bitkoina.
2009. Početkom godine pojavili su se prvi klijenti Bitcoin 0.1/0.1.0/0.1.5. U Genesis 0 generisanom bloku primljeno je prvih 50 BTC i napravljena je probna transakcija. U septembru je Marti Malmi prodao 5050 bitkoina za 5,02 dolara, novac je prebačen na PaiPal račun. U novembru je kreiran portal bitcoin.org i počelo je formiranje kripto zajednice. Nešto kasnije pokrenut je forum bitcointalk.org. U decembru je Bitcoin 0.2 klijent već mogao da radi na Linuksu i generiše blokove u paralelnim tokovima, što je značajno povećalo efikasnost rudarenja. Kriptovaluta se zainteresovala za obične korisnike.
2010. Bitcoin 0.3 je objavljen ovog leta. Rudarstvo je postalo teže, ali je broj korisnika naglo rastao. Da bi ubrzao procese, korisnik pod nadimkom ArtForz otvorio je prvu kripto farmu. U avgustu je došlo do ozbiljnog kvara sistema, napadači su generisali 184 milijarde kovanica i poslali ih na dve adrese. Greška je brzo otklonjena i mreža je prebačena na novu verziju koja eliminiše probleme sa hakerima. U novembru je formiran rudarski bazen Slush's Pool, u kome je korisnicima postalo lakše da generišu mrežne blokove i obezbede stabilan prihod od rudarenja. Krajem godine objavljena je konačna verzija Bitcoin klijenta (0.3.9).

Satoshi Nakamoto je napustio projekat bez objašnjenja.

Zanimljive činjenice

Hiljadu ljudi na planeti poseduje polovinu svih iskopanih kriptovaluta, nemoguće je odrediti imena. Još 20% bitkoina nalazi se u novčanicima, pristup kojima je izgubljen.
Amerikanac Laslo Hajnic je napravio prvu kupovinu bitkoinima. 22. maja 2010. kupio je dve pice za 10.000 bitkoina. Sada se ovaj dan smatra zvaničnim praznikom zajednice kriptovaluta. Laslo je postao slavna ličnost – po trenutnoj stopi, iznos koji se plaća za jednostavan obrok mogao bi da bude 83 miliona dolara.
Jednom je novinar Bloomberga nehotice pokazao svoj KR kod iz kripto novčanika uživo. Prevaranti su to odmah iskoristili.

Kupovinom kriptovalute svi očekuju da će zaraditi na rastu. Na primer, 2015. bitkoin je vredeo 200 dolara, a 2021. njegova cena je premašila 60.000 dolara (i pala na 20.000 dolara 2022.). Dakle, uz visoke rizike, kupovina kriptovalute ostaje najprofitabilnija vrsta investicije.

Kriptovalute postoje od 2009. Blockchain tehnologija još nije u potpunosti formirana, ali su izgledi za razvoj ogromni. U budućnosti se planira korišćenje tehnologije u transakcijama sa akcijama, obveznicama i drugom finansijskom imovinom.

Kako to funkcioniše

Obrada kriptovalute se odvija u javnom registru - blockchain, gde se čuvaju zapisi o transakcijama. Novčići nastaju kroz proces rudarenja, u kojem računar obavlja složene matematičke proračune. Takođe možete kupiti kriptovalute od brokera, čuvati ih u kripto novčaniku i trošiti kako vam odgovara. Kovanice se prenose bez učešća posrednika, korišćenjem elektronskog ključa - jedna osoba prenosi kriptovalutu na druge osobe.

Kako kupiti kriptovalutu

Odaberite platformu, možete izabrati brokera ili specijalizovanu berzu. Obratite pažnju na vrste kriptovaluta, iznos provizija, sigurnost, mogućnost čuvanja i povlačenja novca.
Da biste počeli da trgujete, uplatite sredstva na svoj račun. Većina berzi prodaje kriptovalute za američke dolare, funte sterlinga, evre i druge fiat valute. U ovom slučaju možete koristiti debitne i kreditne kartice, bankovne transfere, menjače.
Poručite preko veb-sajtova ili mobilnih aplikacija brokera (berza). Da biste kupili valutu, izaberite odgovarajući nalog, vrstu naloga, količinu kriptovalute. Potvrdite akciju. Isto važi i za nalog za prodaju. Pored toga, možete da radite preko usluga plaćanja.
Drugi investicioni instrumenti: Bitcoin zajednički fondovi, blockchain akcije i ETF-ovi.

Kako čuvati kriptovalutu

Po pravilu, kriptovaluta i privatni ključevi za nju se čuvaju u kripto novčanicima. Usluge skladištenja pružaju neke berze, a postoje i specijalizovani provajderi. Novčanici kriptovaluta su "vrući" i "hladni". Vrući novčanici koriste onlajn program za zaštitu ključeva sredstava. Hardverski ili hladni novčanici koriste oflajn elektronski uređaj za čuvanje ključeva. Obično se vrući novčanici daju besplatno, a za korišćenje hladnog novčanika se naplaćuje naknada.

Kako zameniti kriptovalutu za fiat novac

Bitcoini se mogu zameniti za dolare, evre i druge zvanične valute preko menjača, na berzi i putem oglasa. Pored toga, pojavili su se posebni kripto-bankomati (kripto-bankomati, bitkoin-bankomati, kripto-bankomati), koji rade u mnogim zemljama sveta.

Početkom 2022. broj vrsta kriptovaluta je premašio 10 000. Mnoge od njih nemaju vrednost ili ne rade iz različitih razloga. Grafikoni kriptovaluta će vam pomoći da se krećete kroz ovu raznolikost i izaberete najbolju opciju.